ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2025) 63 (2) 4, 171-189
Романа Лебар, Божидар Вељковић
Резиме: Динамична еволуција савременог пословног окружења приморава организације да усвајају напредне стратегије како би унапредиле ефикасност унутрашње комуникације. Унутрашња комуникација — која обухвата и формалне и неформалне облике размене међу запосленима — представља кључни елемент у обликовању организационе културе, подстицању сарадње и одржавању функционалности организационих структура. У том контексту, вештачка интелигенција (ВИ) се све више препознаје као трансформативни фактор способан да преобликује интерне комуникационе процесе. Ова студија истражује утицај комуникационих алата, заснованих на ВИ, на динамику унутрашње организационе комуникације, с посебним освртом на перцепције запослених и разлику између формалне и неформалне комуникационе праксе. Емпиријска анализа темељи се на квантитативном истраживању спроведеном међу 592 стално запослених, с циљем процене поверења у технологије ВИ, искустава у њиховој примени и перципираних промена у обрасцима комуникације које проистичу из интеграције ВИ у системе унутрашње комуникације. Резултати указују на висок ниво поверења запослених у алате подржане ВИ, нарочито у контексту формалне комуникације. Испитаници су истакли побољшања у ефикасности, приступу информацијама и управљању временом. Ипак, налазима су идентификовани и негативни аспекти, укључујући смањену интерперсоналну интеракцију, деперсонализацију комуникације и ослабљену емоционалну резонанцу у радним интеракцијама. Чланак доприноси дубљем разумевању утицаја дигиталних технологија на организациону комуникацију — сазнању од посебног значаја за менаџмент и доношење одлука у вези с усвајањем технологије.
Кључне речи: вештачка интелигенција (ВИ); унутрашња комуникација; формална комуникација; неформална комуникација; привредне организационе структуре
УТИЦАЈИ ВЕШТАЧКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ НА ДИНАМИКУ ФОРМАЛНЕ И НЕФОРМАЛНЕ УНУТРАШЊЕ КОМУНИКАЦИЈЕ У ПРИВРЕДНИМ ОРГАНИЗАЦИОНИМ СТРУКТУРАМА
Романа Лебар, Божидар Вељковић
Резиме: Динамична еволуција савременог пословног окружења приморава организације да усвајају напредне стратегије како би унапредиле ефикасност унутрашње комуникације. Унутрашња комуникација — која обухвата и формалне и неформалне облике размене међу запосленима — представља кључни елемент у обликовању организационе културе, подстицању сарадње и одржавању функционалности организационих структура. У том контексту, вештачка интелигенција (ВИ) се све више препознаје као трансформативни фактор способан да преобликује интерне комуникационе процесе. Ова студија истражује утицај комуникационих алата, заснованих на ВИ, на динамику унутрашње организационе комуникације, с посебним освртом на перцепције запослених и разлику између формалне и неформалне комуникационе праксе. Емпиријска анализа темељи се на квантитативном истраживању спроведеном међу 592 стално запослених, с циљем процене поверења у технологије ВИ, искустава у њиховој примени и перципираних промена у обрасцима комуникације које проистичу из интеграције ВИ у системе унутрашње комуникације. Резултати указују на висок ниво поверења запослених у алате подржане ВИ, нарочито у контексту формалне комуникације. Испитаници су истакли побољшања у ефикасности, приступу информацијама и управљању временом. Ипак, налазима су идентификовани и негативни аспекти, укључујући смањену интерперсоналну интеракцију, деперсонализацију комуникације и ослабљену емоционалну резонанцу у радним интеракцијама. Чланак доприноси дубљем разумевању утицаја дигиталних технологија на организациону комуникацију — сазнању од посебног значаја за менаџмент и доношење одлука у вези с усвајањем технологије.
Кључне речи: вештачка интелигенција (ВИ); унутрашња комуникација; формална комуникација; неформална комуникација; привредне организационе структуре
